Magijski realizam Franca Kafke u romanu “Proces”

Kritičari Kafkinog stvaralaštva pronašli su pravac kojim bi mogli označiti sva Kafkina dela i nazvali ga magijskim realizmom. Ovo nije neki novi pravac kojem će pripadati dela ispred kojih ne stoji Franc Kafka. U Kafkinoj prozi ono što je stvarno deluje fantastično, a ono što je izmišljeno deluje kao gola stvarnost. Čovek lebdi između sna i jave, a čovek za Kafku predstavlja simbol. Simboli su sastvani deo Kafkinog teksta, naime, simbolički predstvavljaju psihu junaka.

To je potpuno izdvojen celovit svet, bez pravog dijaloga, bez neke spoljne tačke oslonca, sve su to kao u snu ili kao što je to donekle u ekspresionističkom pozorištu I filmu, samo činioci jedne unutrašnje drame. Slika stanja jedne psihe krije se u svakoj rečenici, u onome kako ona izgleda i šta znači, u imenima ličnosti, njima samima, njihovom izgledu i ponačanju, u događajima, mestima gde se oni odigravaju. U kafkinoj prozi brišu se granice realnog.

Roman “Proces” izdat je posthumno 1925. god. od prijatelja književnika Maksa Broda. Delo pripada ekspresionizmu i nadrealizmu. Ekspresionistička je tema jer opisuje grad, smrt, patnju, viđenje očima intelektualaca. Nadrealizam u delu je halucinantna atmosfera (snovi, neizrečeni, nedovršeni, slutnje, odstupanja od realnosti). Ideja se javlja još 1921. god. kada je Kafka izjavio prijatelju da je za njega život sudska dvorana u kojoj je on samo poslužitelj koji ne poznaje sudiju i da je u tom životu sigurna samo patnja. U svom delu vizionarski je predvideo avetinjske procese (monstruozne, nameštene) koji će se javiti tokom II svetskog rata. Kod svih događanja u delu leži skriveni simbol značenja, nikad ne možemo bukvalno prihvatiti značenje reči u delu. Ljudi u romanu se kreću između jave i sna, pa je delo dobilo univerzalnu vrednost, jer nije vezan za određeno vreme i prostor, te predstavlja sliku totalitarističkih režima (vlast jedne partije ili grupe ljudi), gde se guši ljudska sloboda ličnosti( Džek London “Gvozdena peta”; Džon Orvel “Godina 1984″; Aleksandar Šolzenjicin “Arhipelag Gulag”; “U prvom krugu”). U događajima u delu nema ničeg čvrstog i sigurnog. Jozefu K. se polako u dušu uvlači strah i osećanje nesigurnosti jer nevidljivi, pedantni svet zakona i propisa ima svoju vlast nad Jozefom K. Prokurista banke Jozef K. krece se u jednoj nestvarnoj atmosferi slicnoj snu, atmosferi uћasa. Nevidljiva birokratija, sudovi zasedaju u stovariљtima, budћacima kuca, u odajama za odlaganje stvari, praљnim sobama izkonstruisala je proces protiv Jozefa K. Kao magla neshvatljiva je njihova optuћba. Optužen i uhapšen, nije znao zaљto je optuћen i kako da se brani. Junak nosi u sebi krivicu dok ga celog ne proћme, zaokupi i porobi. Proces se vodi bezglasno i neprekidno sa preciznoљcu maљinerije bez mogucnosti da optuћeni prinese dokaze, da advokati i sudije uzmu rec, sve je vec mnogo ranije odluceno. Proces je okoncan pre nego љto je poceo. Jozef K. je unapred kriv i samim tim osuden. Život mu je odreden, dani odbrojani i sati i ta nevidljiva maљinerija zna i cas njegove likvidacije. Javljaju se dva gospodina bledog ugojenog lica kao stari glumci koji igraju sporednu ulogu da bi na kraju procesa vodeci ga briћno i pažljivo do kamenoloma da bi izvrљili kaznu. Kada su gospoda izvadila noћ za klanje, pedantno su probali oљtricu noћa koja se presijava na mesecini dodajuci ga jedan drugom, pa se Jozefu K. ucinilo da traћe od njega da sam izvrљi presudu. Jozef K. za to nije imao snage i dok je jedan od gospode obavio ruku oko Jozefovog vrata, drugi mu je zario noћ duboko u srce. Citava mracna atmosfera u delu podseca na atmosferu Danteovog pakla zbog terora nad jednom dušom i savešću coveka u tom paklu. Tema Kafkinog dela je upravo pakao covekove intelektualne svesti, pobuna protiv civilizovano organizovanog pakla koji stvara sistem terora mašine vlasti.

Ideje Franca Kafke:

  • o besplodnosti i nemoci covjekovoj da shvati principe i mehanizme sveta
  • o potrebi posluљnosti i bezuvjetnog podredivanja vlasti
  • o malim ljudima koji se pokoravaju bez pitanja i tako su uvijek u milosti vlasti, a osudeni su oni koji se bune i koji zbog svojih intelektualnih sposobnosti pokušavaju nametnuti svetu svoj standard
  • Kafka je za života bio sasvim neshvacen, a danas je jedan od najznacajnijih modernih pisaca 20. stoljeca. On je pisao o covjeku bez sigurnosti, o svijetu bez istine, o svijetu bez ljubavi i svetu bez pravednosti.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s